U Briselu usvojena Dunavska strategija

Na sastanku šefova država i vlada članica EU u Briselu je 24. juna 2011. usvojena Dunavska Strategija EU kojom je planirano investiranje od 100 milijardi evra do 2013. godine u cilju ekonomskog razvoja u jednom od najvećih rečnih basena na svetu. Svih 14 dunavskih (Nemačka, Austrija, Slovačka, Češka, Madjarska, Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina) zemalja biće suočeno sa dvostrukim izazovom da osiguraju ekonomski razvoj tog regiona i da zaštite svoju životnu sredinu.

“Dunavska Strategija objedinjuje nekoliko inicijativa koje, ako bi se sprovodile zasebnono, ne samo što bi bile neefikasne nego i kontraproduktivne: na primer, dok bi se ulagalo u povratak populacije visoko ugrožene dunavske morune, ta strategija bi mogla u isto vreme da pomogne u izgradnji staromodne infrastrukture za navigaciju, čime bi se blokirali migratorni putevi i samim tim mrešćenja morune, a to dovodi populaciju riba do rizika od istrebljenja” rekao je Sergej Moroz, stručnjak za politiku voda WWF-a.

Mada Strategija ne podrazumeva dodatno finansiranje od strane EU, 100 milijardi je već bilo namenjeno za taj region po kohezionoj politici EU, za period izmedju 2007 i 2013. godine.

“100 milijardi evra uloženo na pravi način može preobraziti region Dunava u model za jedno moderno, propsperitetno i zeleno društvo koje se u isto vreme razvija i štiti svoj ogromni prirodni kapital, umesto da ga uništava. Treba da ulažemo, na primer, u inovativne brodove koji su u skladu sa rekom, u gradjevine koje su energetski efikasnije, u solarnu i energiju vetra, oporavak plavnih nizija i u zaštitu biodiverziteta. Postoji ovde izuzetno veliki prirodni potencijal, na nama je da odlučimo da li ćemo da ga koristimo mudro ili da ga uništavamo” – istakao je Moroz.

Reke i šume u dunavskom regionu pružaju širok spektar besplatnih dobrobiti koje su od suštinske važnosti za ljudsko dobrostanje i ekonomiju. Dunavske šume skladište ugljenik u ukupnoj vrednosti od 29 miliona evra godišnje, a 1 hektar funkcionalne dunavske plavne nizije pruža koristi vredne čak 500 evra godišnje (npr. prečišćavanje vode, ublažavanje posledica poplava, omogućavanje mrešćenje riba).

Za dodatne informacije: Studija WWF o uslugama ekosistema u basenu reke Dunav:http://www.wwf.eu/freshwater/freshwater_publications/?198271/Valuing-and-conserving-ecosystem-services-a-scoping-case-study-in-the-Danube-Basin

Više informacija:
Duška Dimović, WWF Danube-Carpathian Programme, 063 381 490 email: ddimovic@wwfdcp.org
Sergey Moroz, WWF European Policy Office, +32 2 740 09 23, email: smoroz@wwf.eu
Irene Lucius, WWF Danube-Carpathian Programme, +43 676 84 27 28 215, email: ilucius@wwfdcp.org

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>