Izgradnja operativnih registara ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci Zapadnog Balkana

“Srbija trenutno ima najnapredniji Registar ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci (PRTR) u Zapadnom Balkanu, a putem projekta `Support Establishment and Advancement of Pollutant Release and Transfer Registers (PRTRs) in Western Balkan Countries and in Moldova` Srbiji je obezbeđeno osnovno finansiranje i manja tehnička pomoć za unapređenje sistema koji je već funkcionalan“, rekla je Magda Tot Nađi, projektna konsultantkinja Regionalnog centra za zaštitu životne sredine za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) na juče održanoj multi-stejkholder radionici u organizaciji REC-a i Agencije za zaštitu životne sredine u Beogradu.

Srbija je svoje prve korake ka Registru napravila 2008. godine formiranjem liste od 292 preduzeća koja su obavezi da godišnje izveštavaju javnost o svojim ispuštanjima zagađujući supstanci u vazduh, vodu i zemljište kao i prenosu zagađujućih materija. Nakon toga, 2010. godine, Republika Srbija je potpisala PRTR protocol, a 2011 ga i ratifikovala i počela izveštavati svoja ispuštanja Evropskoj agenciji za životnu sredinu na dobrovoljnoj bazi, s obzirom da nije članica Evropske unije.

Protokol o Registru ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci usvojen je na vanrednom sastanku potpisnika Arhuske konvencije 21. maja 2003. godine, na petoj ministarskoj konferenciji “Environment for Europe”, održanoj u Kijevu u Ukrajini. Registar je javno dostupna baza podataka ili inventar supstanci ili zagađivača koji se ispuštaju u vazduh, vodu i zemljište, ali i baza podatka prenosa zagađujućih supstanci na konačnu obradu. On obezbeđuje javnosti informacije o supstancama koje su bile ispuštene u životnu sredinu, informiše o mestima u koje se one ispuštaju, njihovu količinu i izvor ispuštanja.

“Podržali smo razvoj modula za registar za u Srbiji (http://prtr.sepa.gov.rs/), online alata na sajtu registra koji služi kontroli kvaliteta kako Agenciji tako i preduzećima koja elektronski unose izveštaje na sajt – taj alat proverava tačnost i eventualne greške napravljene prilikom izveštavanja. Pomogli smo unapređenje sajta Registra, poboljšali smo njegovu interaktivnost i prilagođenost korisnima. Od sada je omogućen pregled preduzeća i na mapi na kojoj su locirani lokaliteti i gradovi. Ne samo da će javnosti biti dostupna dokumenta o ispuštanjima kao do sada, već će korisnici sajta moći da lociraju mesta ispuštanja i da dođu do drugih važnih informacija o različitim aktivnostima ispuštanja zagađenja u vazduh, vodu i zemlju. Ovo je GPS zasnovan sistem koji je unapredio dostupnost PRTR Registra u Srbiji kao i njegovo lakše korišćenje – kako javnosti tako i preduzećima”, rekla je Magda Tot Nađi objašnjavajući aktivnosti projekta realizovane u Srbiji. 

“U Makedoniji podržali smo razvoj online PRTR izveštavanja. Prethodnim projektom obezbedili smo Makedoniji nemački softver za online izveštvanja, a u ovom projektu rešili smo problem prevođenja ovog softvera na makedonski jezik  (http://prtr.moepp.gov.mk/). Obezbedili smo im i alat za dobrovoljno izveštavanje Evropskom PRTR sistemu. Pomogli im unapređenje sajta, ali će online izveštavanje od strane preduzeća biti omogućeno tek sledeće godine”, dodala je ona.

“Albanija je sprovodila veliki EU projekat pre nekoliko godina ali nije uspela da završi i objavi registar. Ovim projektom, nastavljamo tamo gde je stao prethodni projekat i podržavamo Albaniju da objavi svoj registar na internetu. Slično Makedoniji, u Albaniji još uvek nije dostupno online izveštavanje preduzeća. U obe države organizovali smo edukaciju operatera o različtitim izveštajnim metodologijama kao i kontroli kvaliteta podataka. Održali smo događaje, slične ovom današnjem u Beogradu, na kojima su različiti akteri razgovarali, uključujući ministarstva, agencije, predstavnike civilnog društva i preduzeća. Razgovarali smo o PRTR razvoju u državama, o teškoćama i kako ih prevazići ali i o sledećim neophodnim koracima. Sagledavali smo potrebe država za razvoj registara ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci i pomagali im u pronalaženju sredstava i definisanju budućih aktivnosti”, objasnila je razvoj u druge dve države obuhvaćene projektom, Magda Tot Nađi najavivši dva sledeća skupa planirana projektom: prvi, regionalni sastanak u Skoplju u Makedoniji, 8. i 9. novembra 2016. godine na kojem će biti razgovarano o iskustvima iz sedam zemalja koje su uključene u projekat (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora, Moldavija, Srbija) i na kojima će o pitanjima registara govoriti i PRTR stručnjaci iz različitih evropskih država i PRTR sekretarijata kako bi se unapredili postojeći sistemi i učilo iz iskustava drugih zemalja. Drugi sastanak, sastanak predstavnika svih zemalja u projektu, održaće se u septembru sledeće godine u Budvi u Crnoj Gori, a na njemu se planira predstaviti pregled svih PRTR sistema Zapadnog Balkana, različite poteškoće i definisati potrebe za dalji razvoj.

U Bosni i Hercegovini pitanje PRTR izveštavanja je nešto komplikovanije, s obzirom na društveno uređenje u BiH. Tu pored državnog nivoa, postoji i nivo entiteta i distrika Brčkog. Njima je neophodan registar na dva ili tri nivoa a trenutno im nedostaju sredstva za dalji razvoj. Bosna i Hercegovina sačekaće sledeće projektne aktivnosti za objavu svoga registra koji još uvek nije finaliziran.

Moldavija još uvek nema odgovorajući pravni okvir za PRTR, tako da su neophodne izvesne promene zakona, ali nije još ni odlučila koji tip softvera će upotrebljavati za online izveštavanje. Ona je slično Kosovu, na početku razvoja registra.

U Moldaviji projektom je obezbeđena pomoć u razvoju nacrta potrebnih zakona, u pripremi procene za otpočinjanje razvoja kao i pomoć u izradi studija izvodljivosti.

“U sve ove poslednje četiri države imamo povećane aktivnosti uključujući niz treninga i edukacija, izrade vodiča za preduzeća i treninge za civilni sector. Ne želimo isključivo da podržavamo vlasti ovim projektom, već nam je cilj i povećanje znanja i kod preduzeća i kod civilnog sektora. Cilj nam je da, takođe, obezbedimo veću transparetnosti u procesima razvoja PRTR sistema u državama Zapadnog Balkana i u Moldaviji”, rekla je Magda Tot Nađi.

Na naše pitanje upućeno Nebojši Redžiću, šefu departmana Nacionalnog registra izvora zagađivanja Agencije za zaštitu životne sredine, kakav je trend uočljiv iz podataka koje se sakupljaju registrom u Srbiji, on je odgovorio: “Godišnje količine otpada u Srbiji iznose oko 10 miliona tona, a svake godine se povećavaju količine otpada koji se reciklira ili spaljuje u cementarama. Polako ali sigurno krećemo se ka evropskim standardima”.

Duško Medić

Za više o registarima ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci:

http://www.unece.org/env/pp/prtr.html
http://prtr.ec.europa.eu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>